четвртак, 21. децембар 2017.

Posni medenjaci

 Kada kuću ispuni miris slatkoće i medenog ukusa i sama se vratim u vreme kada smo bile deca, kada smo nestrpljivo skakale oko stola čekajući da probamo upravo pečene medenjake, onako bez fila i dekoracije, koji mirišu specifično, sladunjavo, toplo, bogatog ukusa... 
Lepa neka vremena ostadoše za nama, da ih se sećamo i pričamo o njima, sa osmehom i nostalgijom za to davno prošlo vreme. Osta samo sećanje i miris medenih kolačića koji me i danas vrate u detinjstvo i naravno vrlo rado ih pripremam. Ovo je jedan od onih recepata koji se pamte. Ovako ih je naša nana pripremala, bez vagice i precizne gramaže (moram priznati ove recepte najviše volim) već onako sve se ,,meri,, velikom supenom kašikom. Nikada nisam dobila želju da odredim gramažu namirnica, ovako recept ostaje u originalu, a to mi je cilj. Sačuvati baš takve recepte od zaborava i sećanje na jednu divnu staricu, ljubav i sreću koju smo imale i bezbrižne dane detinjstva... da li zbog tog specifičnog ukusa, mirisa ili uspomena taj kolačić meni i danas ima posebnu slast. 


Potrebno je:
22 kašike ulja,
22 kašike vode,
22 kašike šećera,
4 kašike meda,
prstohvat soli,
800 g do1 kg brašna,
1 prašak za pecivo,
začin za medenjake, 
orašasti plodovi,
ili kombinacija začina,
1 kašika cimeta,
1/3 kašičice mlevenog karanfilića,
1/3 kašičice mlevenog muskatnog oraščića,
1/3 kašičice đumbira u prahu.

Šećerna glazura 
250 g šećera u prahu,
2 - 3 kašike vrele vode,
par kapi limunovog soka,
boja za kolače. 

Od ove mase mogu se dobiti 70 - 80  medenjaka... 


Priprema:
U pripremljeno brašno 700 - 800 g (ostalo se dodaje kasnije u toku mešenja po potrebi u zavisnosti od veličine kašike koju koristite za merenje tečnosti) dodati prašak za pecivo, prstohvat soli, šećer i začin za medenjake (u nedostatku začina za medenjake dodati kašiku cimeta, a zatim sami izabrati kombinaciju začina koju želite dodati u medenjake, kreirajte sami ukus po svojoj želji). Suve sastojke promešati i dodati tečne sastojke, ulje, vodu i med, sve dobro umesiti i sjediniti da se dobije testo koje nije previše tvrdo. Testo razvući na pek papir ili pobrašnjenu površinu na oko 1 cm debljine (ja uvek biram papir kao podlogu, lakše je odvajati kolačiće i ne bude suvišnog brašna po njima) vaditi kolačiće željenih oblika, ili kolutove koji mogu ostati prazni, a može se dodati lešnik, orah, badem... 


Kolačiće ređati u pleh obložen papirom za pečenje, u suprotnom je potrebno pleh nauljiti.
Medenjake peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 10 minuta (u zavisnosti od jačine vaše rerne), vodeći računa da medenjaci prilikom pečenja ostanu svetliji. Ohlađene medenjake preliti šećernom glazurom belom ili obojenom i posuti šećerne mrvice...  

Priprema glazure:
Šećer u prahu prosejati da se uklone grudvice, po potrebi ponoviti postupak. U šećer lagano dodavati vrelu vodu i pripremiti šećerni preliv, vodeći računa da ne bude suviše tečan, u tom slučaju glazura ,,klizi,, sa medenjaka. Dodati par kapi limuna i boje po želji. Za dekoraciju upotrebiti kesu, u njoj naliti masu, iseći mali otvor i iscrtati šare na medenjaku po želji,  ili jednostavno preliti medenjake, mogu se takođe i utapati u šećernu glazuru. Tu već možete upotrebiti svoju maštu i naravno pozvati klince u pomoć ako ih ima u kući, oni su uvek puni ideja oko dekoracije mirisnih medenjaka. To im pruža mogućnost da sami naprave za sebe i prijatelje onakav medenjak kakav su uvek želeli da probaju ili pak poklone svom prijatelju. Biće to pravi doživljaj za sve naravno. Prelivene medenjake ostaviti u toploj prostoriji da se glazura pre služenja stegne. 

Posni medenjaci su odličan izbor za posluženje uz kafu ili čaj u vreme praznika i posta. 

понедељак, 04. децембар 2017.

Ferero kuglice


Verujem da je svako od nas imao prilike da proba čuvenu čokoladnu poslasticu sa lešnikom, Ferrero Rocher kuglice. Kod nas se one vrlo rado nađu na trpezi kad god se za to stvori neka zgodna prilika. U  toku praznika budu jedna od onih poslastica kojima se radujemo i uživamo u njihovom specifičnom ukusu čokolade i hrskavog lešnika. 

 
Otuda se i stvorila želja da probam kuglice koje po sastavu i receptu mogu da ,,liče,, na Ferrero. Dugo se već par sličnih recepta nalaze u mom rokovniku, odakle potiču više ni sama nisam sigurna, ima ih nekoliko, svi su vrlo jednostavni, sa brzom pripremom i odličnim ukusom. Jedan od tih recepata isproban je baš ovih dana i mogu reći kuglice su odlične, nisu baš kao Ferrero, ali liče, zaita liče. Baš te kuglice su našle svoje mesto na tacni sa ostalim kolačima na našoj slavskoj trpezi. Oduševljenje naravno nije izostalo, pa otuda i želja da sa vama podelim i ovaj recept.  


Potrebno je:
200 g napolitanke sa ukusom lešnika,
150 g pečenih lešnika,
200 g nutele ili crnog eurokrema.

Glazura:
200 g čokolade,
3 - 5 kašičice ulja,
50 g pečeni seckani lešnik.


Priprema:
Lešnike blago ispeći u rerni desetak minuta na 150 - 180 stepeni. Pečeni lešnik ostaviti da se ohladi i iseckati ga uz pomoć blendera ili neke seckalice, vodeći računa da ostanu vidljivi komadići lešnika. U posudi isitniti napolitanke da se dobije masa kojoj se dodaje eurokrem ili nutela i seckani lešnik. Masu izmešati da se dobro poveže i sjedini, ostaviti na hladno da se masa ohladi. Od pripremljene i ohlađene mase praviti kuglice jednake veličine, ređati ih na tacni i ostaviti u frižider da se malo stegnu. Dobro ohlađene kuglice preliti prethodno otopljenom čokoladom sa malo ulja, ili kuglice utapati u toplu čokoladu gde je dodato malo seckanog lešnika, ostatak lešnika iskoristiti za dekoraciju kuglica. 


Gotove kuglice složiti u papirne korpice i poslužiti. Naše ferrero kuglice su naišle na oduševljenje prisutnih gostiju, moram priznati bile su zaista odlične. 


Jedna dosta jeftinije varijanta poslastice koja podseća na čuveni desert koji retko koga može ostaviti ravnodušnim, a da je u duši ljubitelj čokolade i lešnika...



недеља, 26. новембар 2017.

Slavski kolač - mrsni


Slava za srpski narod ima veliki duhovni značaj. Srpska slava je u sedištu Uneska u Parizu 27. novembra 2014. god. upisana na listi nematerijalne kulturne baštine čovečanstva i zvanično ubeležena kao srpsko kulturno nasleđe koje se prenosi sa kolena na koleno, vezujući pretke i potomke. To je ujedno, prvo zvanično uvrštavanje nekog našeg nematerijalnog nasleđa na Uneskovu listu.


Slava je još poznata i kao krsno ime ili krsna slava. Pored Božića slava je najvažniji srpski praznik koji se proslavlja u krugu porodice, bliskih prijatelja, rođaka i kumova. Svaka porodica pripremom slave poštuje svog sveca, Crkvu, svoje pretke i sebe. Svaka kuća ima jednu slavu godišnje i kod nas je običaj da se ,,na slavu ne zove,, koji smo mi doduše malo zbog užurbanog načina života promenili pa ipak obavestimo svoje goste oko vremena okupljanja. 


Jedna od najbitnijih stvari koje se moraju naći na slavskoj trpezi je naravno pored sveće, crnog vina,  kuvanog žita i slavski kolač. 

Slavski kolač se obično mesi dan pre slave. Običaj nalaže da domaćica ili neko od ukućana umesi slavski kolač. Kod nas se oduvek mesio slavski kolač, sa velikom radošću i isčekivanjem da li će i ove godine ispasti dobro, o čemu uglavnom razmišlja svaka domaćica dok priprema slavski kolač, koristeći svoje umeće i stečeno znanje. Kod nas se slavski kolač priprema uvek sa istim oduševljenjem. Sve iščekujem krajnji rezultat i nadam se da bude  lepši nego prethodne godine. 


O pripremi slavskog kolača sam već pisala ranije ovde, bila je to posna varijanta kolača. Ovom prilikom želim da se prisetimo i one druge vrste kada se priprema slavski kolač za kako kažu naši stari ,,mrsnu slavu,, 





Potrebno je:
oko 1 kg belog brašna tip 400,
200 ml mlake vode,
150 ml mleka,
malo osvećene vodice,
1 kocka kvasca,
1 -2 kašičice šećera,
2 kašičice soli,
5 kašika ulje, 
2 jaja,
komadić putera,
1 jaje za premazivanje pogače
i 2 kašike mleka. 

Testo za ukrase:
300 g brašna, 
4 kašičice soli,
4 kašičice gustina,
oko 200 ml vode, 
2 kašičice kakao praha.

Premaz:
1 kašika ulja, 
1 kašika vode.

Posuda za pečenje prečnika 28 cm.

Priprema:
U mlaku vodu dodati kvasac i šećer, ostaviti desetak minuta da se kvasac otopi i malo nadođe. Posebno u činiji pomešati brašno i so. U sredini brašna dodati pripremljen kvasac, ulje, jaja, mleko i lagano promešati da se sjedine svi sastojci. Rukama dobro umesiti testo uz postepeno dodavanje brašna, da se dobije glatka kugla od testa. Pripremljeno testo pokriti ubrusom i ostaviti na toplo mesto da naraste oko 40 minuta (u topliju prostoriju).



Testo za ukrase zamesiti od brašna, gustina, soli i vode. Umesiti tvrđe ali elastično glatko testo. Pripremljeno testo ostaviti pokriveno folijom ili umotano u nju da malo ,,odmori,,  10 - 15 minuta i opusti se, tako će postati elastičnije i biće lakše za pripremu ukrasa. Pripremljeno testo podeliti na dva dela, u jedan manji deo dodati kakao u prahu,  belo i tamno testo ostaviti zasebno uvijeno u plastičnu foliju da se ne bi sušilo, od tog testa  praviti ukrase. Najvažniji ukras slavskog kolača je četvrtasti pečat poskur, pored još idu grozd sa listom vinove loze, burence, golub,  klasje žita, otvorena knjiga, ružice i cvetići, kao i pletenica koja u obliku krsta  zauzima centralni deo pogače, dok okolo ide takođe pletenica, oko koje se ređaju ostali ukrasi. 

Okrugli kalup blago namazati puterom (ja koristim kalup prečnika 28 cm i obručem sa mehanizmom za otvaranje) i obložiti papirom za pečenje kako dno, tako i stranice kalupa (puter se nanosi na kalup, kako se papir pri ređanju pogače ne bi pomerao). Testo podeliti na 7 delova, 1 deo testa je za nijansu veći od ostalih 6 i on zauzima centralni deo kalupa za pečenje, ostalih 6 delova rasporediti uz središnji deo, osavljajući mesta između da testo može da naraste. Rernu uključiti na 220 - 200 stepeni. Pogaču ostaviti da naraste oko 30 minuta, u koliko želite ukrase staviti oko pogače, potrebno ih je rasporediti između testa i rubova posude za pečenje. Pre pečenja pogaču premazati blago umućenim jajetom sa kašičicom mleka i poređati ukrase. Testo pored ukrasa izbockati čačkalicom, to će sprečiti pucanje pogače pri pečenju. Velike cvetove kao što su ružice na mom kolaču možete položiti u malo udubljenje u testu i pričvrstiti ih čačkalicom, kako bi pri pečenju ostale na mestu koje želite. Pogaču  peći u već zagrejanoj rerni desetak minuta na 220 stepeni, nakon toga temperaturu smanjiti na 190 - 180 stepeni i peći još oko 50 minuta, u zavisnosti od jačine rerne (kolač pokriti folijom ili papirom za pečenje, da kolač odozgo ne izgori). Pri kraj pečenja ukloniti papir sa pogače. Kolač nakon pečenja izvaditi iz kalupa ili šerpe (želela sam nabaviti šerpu kakvu je nekada koristila moja nana, onako da nije ni velika, ni mala, ni previše duboka niti plitka, već da bude onako taman kako treba. Da li je zaista nisam mogla pronaći ili jednostavno nisam dovoljno tražila? Ja i dalje nostalgično koristim mamin kalup koji je godinama u našoj kuhinji, u njemu se najbolje peče, to je već toliko puta do sada provereno. I u tom malom starom kalupu je deo nje same, u njemu je zapisano njeno umeće. Kao da su tu ruke njene drage koje me vode i smernice mi daju. Tako je teško kad ode neko mnogo drag, a otišlo je njih previše... tuga se uvuče u svaku poru, a sećanja naviru, smenjuju se slike iz života... 



Tuga je uvek prisutna, ona ne jenjava, da znam valjalo bi da privedem priču kraju o pripremi slavskog kolača... 
Za završni deo pripreme, valjalo bi upotrebiti i jedan sasvim jednostavan trik. Staviti da provri kašika ulja sa kašikom vode, ohladiti malo tečnost i četkicom lagano premazati kolač. Na taj način kolač će dobiti poseban sjaj i mekoću.  


Ujutru valja poraniti u crkvu na liturgiji,  poneti slavski kolač, žito i crno vino. Na dan krsne slave sećamo se svog svetitelja zaštitnika, koji je zaštitnik našeg doma i porodice, a istovremeno je i veza  sa  našim precima... a oni su uvek sa nama, znam da odozgo nadgledaju sve naše postupke sa nadom da ćemo uvek koračati ispravnom stazom života...  

U sreći i veselju slavili na mnogaja ljeta!

среда, 08. новембар 2017.

Pogača saće

Kada se sredinom popodneva kućom proširi miris tek pečene pogače, na licu mi se pojavi seta, a u srcu sećanje. To je miris koji podseća na detinjstvo, na stare ruke moje nane umrljane brašnom i njen veliki osmeh na licu. U njenom glasu se uvek osećao mir i neka blagost dok nas sve okuplja oko porodičnog stola. Sećam se vruće pogače tek izvađene iz rerne iz koje se širio neodoljivi miris i te divne starice koja je lomeći pogaču sve brinula da svako od nas dobije baš poveće parče. Sećanje na takav jedan dan, pokrenu lavinu drugih osećanja, lepih trenutaka i taj miris pečene pogače za mene je momenat koji se srećom zove. Pogača pravljena po sećanju, začinjena ljubavlju i par semenki... 


Potrebno je:
800 g belog brašna,
20 g svežeg kvasca,
1,5 kašičica soli,
1 kašičica šećera,
oko 300 ml mlake vode,
5 kašika ulja.

Za premazivanje i posipanje:
1 jaje,
1 kašičica ulja,
susam,
laneno seme,
kim.

























Priprema:

U mlakoj vodi dodati kvasac i šećer. Pustiti da odmori par minuta i kvasac uskisne. U većoj posudi sa brašnom dodati pripremljen kvasac, so i ulje. Promešati varjačom, a potom rukom da se dobije glatko i kompaktno testo. Testo pokriti  i ostaviti oko 30 minuta na toplo mesto da naraste. Testo izraditi još malo na radnoj površini i podeliti ga na 17 jednakih loptica. U plehu 24 x 34 koji je nauljen ili obložen papirom za pečenje složiti loptice jednu do druge u tri reda. U srednjem redu poređati 5 loptica dok sa strane treba staviti po šest loptica od testa da se dobije vizuelni efekat saća (u zavisnosti od posude za pečenje koja se koristi). Pokriti pleh i ostaviti 20 - 25 minuta da testo opet naraste pre pečenja.
Za premazivanje pogače, umešati 1 jaje i 1 kašiku ulja, četkicom namazati pogaču. Pogačice naizmenično posuti semenkama lana, susama i kima.

Pogaču peći u prethodno zagrejanoj rerni na 220 stepeni (u zavisnosti od jačine rerne korigovati temperaturu u toku pečenja) sve dok ne dobije zlatno bakarnu boju. 


Pečenu pogaču poprskati malo hladnom vodom, izvaditi je iz pleha u kom je pečena i umotati u pamučnu krpu da se malo ohladi pre služenja. Tačno je da gotovo svi obožavamo tek ispečen hleb, naravno treba biti umeren u konzumiranju vrućeg testa. 


недеља, 08. октобар 2017.

Liker od aronije



Čarobna biljka koja nam na dlan donosi zdravlje iz prirode, a telu daje odlične sastojke koji okrepljuju dušu i telo. Plod se koristi u svežem stanju, za pripremu džema, likera, hladno ceđenog soka, kao i u suvom obliku. Nosi epitet vrlo zdrave i korisne namirnica koja ima veliki značaj u ishrani i pripremi čajeva. Aronija ima najveće antioksidativno delovanje od svih bobičastih plodova iz našeg okruženja pa otuda i razlog više da je aronija postala jedna od omiljenih namirnica mnogih od nas. Vrlo je bogata vitaminima, makro i mikroelementima koji su neophodni našem telu. Prava čudesna bobica, koja zaslužuje mesto u svakom vrtu, u svakoj bašti. I u našoj bašti raste. Radujemo se tim malim tamnim bobicama, oporog ukusa, ali vrlo moćnog dejstva.  O pripremi soka od aronije možete pročitati ovde Dok smo mi uživali u odličnom voćnom napitku koji okrepljuje, razmišljala sam o onima koji vole da konzumiraju i malo žešće napitke. Na tu pomisao me dovela draga prijateljica Zorica Pavlović i njen recept za liker koji možete pogledati na blog. A kako je liker ispao u mojoj varijanti... 


Potrebno je:
1 kg bobica aronije,
1 l domaće rakije - lozovače, 
20 g svežeg đumbira,
1/2 kg šećera,
1 šipka vanile,
1 štapić cimeta.

 














Priprema:
Zrele bobice sibirske aronije dobro oprati i skinuti ih pažljivo sa peteljke da se ne oštete. U staklenu posudu staviti deo spremljenih bobica. Šipku vanile otvoriti i sastrugati srž, đumbir iseći na tanke listiće i sve dodati u posudu sa aronijom, posuti kristal šećerom i postupak ponoviti još par puta da se utroši cela količina šećera i bobica. Mahunu vanile takođe dodati u staklenu posudu kao i štapić cimeta. Sve to zaliti domaćom rakijom lozovačom. Jačina rakija će uticati na sam liker, sami birate da li će biti jači ili neka lagana varijanta u koliko se upotrebi nešto slabija rakija. To je stvar ukusa i želje naravno. Staklenu posudu nalivenu rakijom ostaviti na toplom i sunčanom mestu, poželjno je da se povremeno blago promeša vodeći računa da se tom priliko ne oštete bobice ili povremeno okrenuti posudu da se šećer brže otopi. Nakon 14 dana tečnost procediti, liker naliti u staklenu bocu i spremiti na hladno mesto ili u frižider do služenja. Služiti uz kockicu leda i uživati u čarobnom ukusu slatkasto oporog likera od aronije. 


























Bobice iz likera sačuvati i upotrebiti za voćnu salatu (koju ne bi trebalo služiti deci, bobice su primile ukus alkohola) ili kao dodatak za sladoled ili nekom kolaču, to ostavljam vama da napravite izbor sami po svojoj želji. Ja sigurno znam da će bobice koje su ,,plivale,, u alkoholu u mom slučaju završiti svoju priču zajedno sa čokoladom. Biće to pravo malo čokoladno zadovoljstvo u obliku praline. Već se radujem tom ukusu voća, blage arome alkohola i čokolade, znam biće to prava eksplozija ukusa. Dok ću uživanje u likeru ostaviti nekim dragim ljudima velikim ljubiteljima slatko aromatizovanih pića. Biće oduševljeni oporim ukusom koji se meša sa alkoholom i pravi pravu mirisnu notu koja čini posebno zadovoljstvo i budi sva čula. Tako kažu oni koji su probali, meni ostaje da verujem u to... 



Mala čaša od kristala, lomljiva kao duša što se lomi i raspada u deliće...
Lepota je u malim stvarima koje nas okružuju, dok u nama samima budi sećanje. Takav je i ovaj set čaša, u meni budi posebne emocije koje se mešaju i tuga koja navire iz duše. Nažalost sa nekim dragim ljudima više nisam u situaciji da nazdravim,  nisu sa nama, žive u carstvu nebeskom. Sa njima neću popiti gutljaj ovog, niti nekog drugog pića. Budi tugu pomisao da je baš njih jednom davno svojim rukama birala ona, divna, najdivnija mama na svetu. Osoba sa toliko ljubavi za svet i ljude oko sebe. Za nas, za svu ostalu decu. Njen topli osmeh i čarobni pogled ostaće u svakom predmetu koji je dotakla, koji je birala sa puno ljubavi. Znam da je i njih birala sa željom da jednoga dana nazdravimo svi zajedno sreći i našoj porodici. Otišla je, a da pitala nas ništa nije. Ništa nismo ni kazali, nismo stigli, nismo imali vremena. Nije nam dala prostora... 
Za neke su to možda samo čaše od kristala, meni su to čaše gorkog čemera u njima se ogleda osmeh jedne divne žene. U njima vidim sjaj njenih očiju, svu njenu ljubav i dobrotu njene duše. U njima ne sipam piće sebi, sa njima ne nazdravljamo, one stoje da bude sećanje, da govore u tišini, šapuću reči koje nikada neću čuti. Godine prolaze, a ja  čujem samo zveket kristala kada se dotaknu, dodirujem ih nežno kao da milujem lica mojih roditelja. Kao da želim da čujem glas koji šapuće, tiho i nežno... a glasa nema, nečujan je, a znam toliko toga bi mogli reći... toliko toga bih mogla pitati... 
         

понедељак, 25. септембар 2017.

Pita sa kruškama


Sasvim jednostavna poslastica od testa i voća koja se priprema od dostupnih sastojaka, one koje svako od nas ima u kući. Malo brašna, putera ili margarina, šećera, jaja, mleka i neko voće.  Šta više poželeti, već ušetati u kuhinju sa osmehom na licu i željom da se obraduju ukućani potpuno jednostavnom voćnom poslasticom. Volim pripremiti desert sa uživanjem, onako opušteno bez frke u žurbe kad nije potrebna specijalna kupovina i traženje nekih posebnih namirnica i sastojaka. A priprema jednostavna, prosto lagana, toliko da je može pripremiti i svaki početnik u kuhinji. Jednostavan kolač, koji za osnovu ima mekanu koricu, gde dominira ukus pečenog testa kao i kriške sočne domaće kruške. 











































Potrebno je:

750 g krušaka,
160 g butera,
125 g šećera,
250 g oštrog brašna,
kesica praška za pecivo,
2 kašike mleka,
prstohvat soli,
1 vanilin šećer,
sok od 1/2 limuna,
3 jajeta,
malo cimeta,
2 - 3 kašike meda ili
prah šećer za posipanje.


Priprema:
Kruške očistiti od kore i semenki, izrezati na tanke kriške, poprskati ih limunovim sokom. U posudi rastopiti 3 kašike butera u njemu propržiti nasečene kruške na laganoj vatri da dobiju zlatnu boju. Kruške skloniti sa šporeta i ostaviti da se ohlade. Za to vreme pripremiti testo. Izmiksati preostali buter, dodati šećer, so i vanillin šećer, dodati jedno po jedno jaje i dobro ih s jediniti sa buterom. Brašno izmešati sa praškom za pecivo i uz dodatak mleka umesiti čvršće testo. Kalup prečnika 28 cm obložiti papirom za pečenje ili dobro podmazati, naliti testo i špatulom poravnati površinu testa. Pripremljene kriške krušaka ređati na površini testa da se delimično preklapaju. Kolač peći u već zagrejanoj rerni na 200- 180 stepeni oko 40 - 50 minuta (u zavisnosti od jačine rerne).

Pečeni kolač izvaditi iz rerne i ostaviti ga da se malo ohladi. Ohlađen kolač izvaditi iz kalupa, iseći na komade željene veličine i blago preliti zagrejanim medom, po želji se kolač može posuti i šećerom u prahu i cimetom. Za pripremu ove poslastice nije potrebno previše vremena niti kulinarske veštine. Svakako treba iskoristiti period svežeg voća, na vama je da odlučite šta ćete radije pripremiti od plodova koji su vam dostupni.



Mekane i slatke kruške su idealna jesenja namirnica. Ne propustite sezonu krušaka, učinite život slađim uz ovu divnu namirnicu. 

петак, 01. септембар 2017.

Sok od sibirske aronije


Aronija odavno važi za biljku čarobnih moći. O sibirskoj aroniji je već sve napisano, često slušamo o njenom lekovitom svojstvu, koje sve koristi pri konzumiranju proizvoda od aronije možemo imati. Koliko blagorodno i pozitivno može da utiče na ljudski organizam i zdravlje svakog čoveka, naročito dece i onih slabijeg zdravlja. Aronija se najčešće  koristi u sušenom obliku, kao sok, namaz ne retko i kao čaj. Ako imate malo slobodnog prostora, a želite da oplemenite svoj prostor i svoj vrt, svakako izaberite sadnicu sibirske aronije. Biće pravi ukras u svakom vrtu, sa prekrasnom bojom listova i belim cvetovima u proleću, dok će leto ukrasiti prekrasnim plodovima tamne boje, koji će vas nagraditi svojim ukusom nakon berbe krajem avgusta ili početkom septembra.  


Za pripremu soka, potrebno je:

1 kg bobica aronije,
400 g kristal šećera,
1/2 l vode,
sok od 1/2  limuna. 


Priprema:
Svežu aroniju dobro oprati, skinuti bobice sa peteljki, najbolje uz pomoć viljuške, provlačeći viljušku kroz grančice aronije, na taj način bobice se brže kidaju sa grančica. Za kuvanje pripremiti posudu, u kojoj se stavlja voda i šećer da provri uz postepeno mešanje da se šećer otopi. Kada voda provri dodati 1 kg svežih bobica sibirske aronije. Sada je potrebno konstantno mešanje sve dok masa ne počne da kuva, uz mešanje je poželjno da se iz bobica istisne veća količina soka. Kada masa dosegne tačku ključanja, posudu ostaviti još par minuta na toploj ringli, koju nakon tog vremena treba pomeriti sa šporeta i ostaviti da se masa ohladi. Ohlađenu masu procediti, kroz đevđir (sprava za presovanje i ceđenje sa rupičastim dnom) ili sterilnu gazu. Isceđen sok vratite na šporet da još jednom prokuva, skinuti penu u koliko se pojavi na površini, posle čega posudu treba skinuti sa ringle i u sok dodati isceđen limun. Sve još jednom promešati i sok naliti u sterilisane staklene flaše koje treba dobro hermetički zatvoriti. Dobijeni napitak čuvati na hladnom i tamnom mestu do upotrebe. 



Nakon otvaranja, flaša sa napitkom se treba čuvati u frižideru. Uživajte u divnom, zdravom napitku koji obiluje vitaminima, svakoga dana popiti po par gutljaja, najbolje ujutru pre jela po jedna mala čašica ali ne više od 3 male rakijske čašice u toku dana. Osobe koje su slabijeg imuniteta mogu uzeti po jednu čašicu pola sata pre jela, tako će najbolje iskoristiti sve prednosti ovog napitka. Po želji napitak možete i razblažiti sa malo vode pre upotrebe. 

Od 1 kg aronije uglavnom se dobije oko 700 ml soka, a nekad i manje. 


Ostatak bobica aronije svakako sačuvajte i od njih pripremite ukusan džem. Ujutru uzmite po jednu kašičicu ovog džema kao namaz ili kao samostalnu poslasticu uz čašu hladne vode. Svakako će činiti dobro za vaš organizam, ove male tamne bobice imaju čarobnu moć, ne kažu uzalud za sibirsku aroniju da su to bobice koje nam daju zdravlje u samo par gutljaja.



Kad smo već kod zdravlja, trebala bih plantažu aronije zasaditi, ali ko će sve to. Za sada u vrtu imam dve manje biljke koje me uvek obraduju plodovima, malo ih je, ali ja sam zahvalna i za tu šaku plodova. Ove godine te bobice završiće u nekom drugom napitku. Ali sretna sam ja, ne radi bobica samo, već radi drugih mnogo većih stvari koje su podjednako i mnogo više bitne. Sreća je to, još ima onih koji stalno razmišljaju i vode računa prijateljima, o meni i mom zdravlju, rekla bih, često više nego li ja sama. Kako ja i ove godine ne bih ostala bez ovog čarobnog napitka opet su tu neki dragi ljudi. Paze na mene i brinu da ja budem ok. Pa to malo svoje ubrane aronije i čarobnog napitka nesebično dele sa mnom. Zovu oni redovno, svakoga dana, sve čekajući pogodno vreme da ne remete moj san i moj poseban režim života. Da upitaju kako je protekla noć, da provere jesam li danas ok i naravno da slučajno nisam zaboravila svoju jutarnju dozu napitka. Malo je reći samo: hvala vam ljudi, srećna sam da ste uvek tu punim srcem. 




Nekada i sama poslednji atom snage dajem za tuđu sreću. Ipak je prijateljstvo najlepša stvar na svetu! Treba znati da prijateljstvo nije jednosmerna ulica, treba vratiti istom merom pa i više od onoga što sami dobijamo. Da li nam to sudbina dodeli prijatelje?









Uživajmo u svakom narednom danu okruženi ljudima koji će sa nama podeliti ljubav bezuslovno  i uzajamno.